OSTATI VERAN MAJU '68e

”Možemo definisati našu savremenost u odnosu na maj ‘68, koja još glasi: ostati veran Maju ‘68. Ono što je, iznad svega, presudno jeste održati istorijsku hipotezu sveta oslobođenog od zakona profita i privatnih interesa … Kažu nam: ‘Svet se promenio, znači te reči više ne možete da izgovarate, znate da je to bio jezik zablude i terora’. Ali, ne! Možemo! Moramo! Problem je ostao i mi moramo da možemo da izgovaramo te reči. Na nama je da ih kritikujemo, da im dajemo novi smisao. Mi moramo imati snage da kažemo ‘narod’, ‘radnik’, ‘ukidanje privatne svojine’ itd, a da u sopstvenim očima ne izgledamo staromodno. Moramo da diskutujemo o tim rečima u našem okruženju, među nama. Potrebno je da prekinemo sa jezičkim terorizmom koji nas izručuje neprijateljima. Abdicirati u jeziku, prihvatiti teror koji nam intimno zabranjuje da izgovaramo reči koje nisu deo dominantne pristojnosti, nepodnošljiva je opresija … Glavna vrlina današnjice je hrabrost. Hrabrost ne samo pred policijom, ona će sigurno doći, već hrabrost da zaštitimo i sprovodimo naše ideje, naše principe, i naše reči, da afirmišemo ono šta mislimo, ono što hoćemo i ono što radimo. Recimo to u jednoj reči: potrebna nam je hrabrost ideje. Velike ideje. Budimo ubeđeni da imati veliku ideju nije ni budalasto ni kriminalno. Svet opšteg arogantnog kapitalizma u kome danas živimo vraća nas u 1840e, u vreme rađajućeg kapitalizma gde je imperativ, formulisan od strane Gizoa (Guizot) bio ‘Bogatite se’, što mi prevodimo kao ‘Živite bez ideje’. Moramo reći da se bez ideja ne živi. Moramo reći: ‘Imajte hrabrosti da podržite ideju koja ne može biti drugo do komunistička ideja, u svom generičkom smislu’. Eto zašto ostajemo savremenici Maja ‘68. Na svoj način Maj je izjavio da je život bez ideje nepodnošljiv. Potom se ustalila duga i strašna rezignacija. Danas previše ljudi misli da je živeti za sebe, za svoje interese, neizbežno. Imajmo hrabrosti da se izdvojimo od tih ljudi. Kao što smo ‘68. odbili da prihvatimo imperativ ‘Živi bez ideje’. Kao filozof vam govorim nešto što se ponavlja još od Platona, nešto vrlo jednostavno. Kažem vam da treba živeti sa idejom i da sa tim ubeđenjem počinje ono što zaslužuje da bude nazvano istinska politika.”   (iz 4 Maj 1968.)    (još nešto u Badjuu :: http://pantomimiccarka.wordpress.com/2010/01/07/politika-od-strane-ljudi/ )